Listeners:
Top listeners:
Само Коло Само Коло
Само Труба Само Труба
Само Песма Само Песма
Само Цуне Само Цуне
Само Лепа Само Лепа
Само Мирослав Само Илић
Само Силвана Само Силвана
Само Toma Само Здравковић
Само Рокери с Мораву Само с Мораву
Само Гусле Само Гусле
Само Севдалинке Само Севдалинке
Само Македонска Само Македонска
Само Тозовац Само Тозовац
Само Жеље Само Жеље
Александар Аца Степић (Велико Поље код Обреновца, 25. август 1932 — 6. октобар 2021) био је српски композитор народне музике, аранжер и хармоникаш. Компоновао је око двадесет кола и преко пет стотина песама, од којих су најпознатије: Мој живот је тужна прича (Зоран Калезић), Шеснаест ти лета беше (Саво Радусиновић), За љубав сам младост дао (Миланче Радосављевић), Само једна кап љубави (Силвана Арменулић), Једном сам и ја волео и Љубави владају свијетом (Асим Бркан), Носила си бурму моје мајке и Шехерезада (Љуба Аличић), Једна жена, среће жељна (Шабан Шаулић)… Добитник је Златне птице Југотона за три милиона продатих плоча и бројних других признања. Био је истакнути естрадни уметник.
Рођен је 1932. године у Великом Пољу код Обреновца. По завршетку средње школе, 1950. године почиње да свира хармонику у београдским ресторанима и хотелима. У Сарајеву упознаје Силвану Арменулић. Убрзо прихвата ангажман у београдском хотелу “Гранд” у који доводи и Силвану да наступа са њим и његовим оркестром. Након тога, Аца и Силвана две године наступају у Скадарлији, а онда и у ресторану “Звездара”. Годину дана био је ангажован као хармоникаш у оркестру Радио Београда под руководством Властимира Павловића Царевца. Након овог ангажмана, почиње његово стваралаштво у области народне музике. Као стални сарадник Радио телевизије Србије, учествовао је у бројним емисијама, попут Суботом увече, Весело вече, Село весело… Такође, учествовао је на бројним фестивалима – Илиџа, Песма лета, Београдско пролеће и манифестацијама, као што су Караван смеха и Септембар у Ивањици (данас Нушићијада). 1971. године на конкурсу за песму о изградњи пруге Београд-Бар, победила је Степићева композиција Београде, Бар те зове коју је певала Лепа Лукић.
У склопу културне размене, гостовао је неколико пута у Совјетском Савезу, Бугарској и Мађарској. У периоду од 1972. до 1980. године, са својим оркестром наступао је на концертима за наше раднике у иностранству.
Компоновао је двадесетак кола и преко пет стотина песама, продатих у тиражу од три милиона примерака, за шта је награђен Златном птицом Југотона. Такође, добитник је Естрадне награде Југославије, Естрадне награде Србије, Награде за животно дело на фестивалу Моравски бисери…