Listeners:
Top listeners:
Само Коло Само Коло
Само Труба Само Труба
Само Песма Само Песма
Само Цуне Само Цуне
Само Лепа Само Лепа
Само Мирослав Само Илић
Само Силвана Само Силвана
Само Toma Само Здравковић
Само Рокери с Мораву Само с Мораву
Само Гусле Само Гусле
Само Севдалинке Само Севдалинке
Само Македонска Само Македонска
Само Тозовац Само Тозовац
Само Жеље Само Жеље
Даница Обренић (Младеновац, 21. октобар 1920 — Београд, 30. октобар 2004) је била српска певачица Радио Београда, за репертоар песама Јужне Србије, Македоније и староградских.
Рођена је у Младеновцу, од оца Милоша Јовановића, железничара пореклом из Ниша, и мајке Драгиње рођене Ђорђевић, домаћице из Младеновца. Основну школу је завршила у Младеновцу, а шест разреда гимназије у Смедеревској Паланци, где се породица преселила због очевог посла. Непосредно пред Други светски рат, преселили су се у Београд. За време рата, похађала је музичку школу „Станковић“ на одсеку за соло певање у класи Жарка Цвејића (1907—1994), на завршном испиту је певала једну од арија из опере Риголето.
Примљена је 1948. у Хор Радио Београда као солиста, у стални радни однос као воклани солиста прешла је 1955. са још четвро певача: Анђелијом Милић, Зорком Буташ, Радмилом Димић и Љубивојем Видосављевићем. Били су то први певачи стално запослени у Радио Београду.
Певала је јужносрбијанске (врањанске) и македонске песме, као и староградске. У фонотеци Радио Београда чувају се 133 њена снимка за 111 песама, а неке су снимане више пута. Први снимак је за песму „Да знајеш, мори моме“, уз Народни оркестар радио Београда, под управом Властимира Павловића Царевца, а последњи „Седела Магда на чардаку“, из новембра 1974, уз Народни оркестар радио Београда под управом Миодрага Јашаревића.
Снимила је преко 40 заједничких плоча са изворним народним и староградским песмама. Снимила је и једну самосталну лонг-плеј плочу 1976. године, у издању ПГП РТС.
Неке од награда које је освојила су: 1. награда Стучног жирија на „Београдском пролећу 1969“ у оквиру Вечери староградских песама, 1. награда Стручног жирија на 10. „Београдском сабору 1972“, Златни микрофон Радио Београда, Естрадна награда Србије, Плакета града Београда, Орден рада са сребрним венцем и „Витез народне песме“ кога јој је доделило Удружење старих Чукаричана из Београда 24. маја 2001. године.
Неке од познатијих песама које је изводила су: „Магла паднала в долина“, „Ластавице, ласто“, „Где си душо, где си рано“, „Мој дилбере, куд се шећеш“ (коју је прва снимила) и друге. Појављивала се у филму Чудотворни мач (1950) као певачица, као и у ТВ серијама „Село без сељака“ (1970) и „Силуете“ (1984).
Удала се 1949. за Војислава Обренића (умро 1966), професора у Економској школи у Београду. Имали су ћерку Драгану која живи у Лондону.
Последње године живота је провела у бежанијском Старачком дому (Геронтолошки центар „Бежанијска коса“), где је и умрла 30. октобра 2004. године. Сахрањена је 4. новембра на Новом гробљу у Београду, опроштајни говор је одржао Радослав Граић.