Мерима Његомир

Мерима Његомир (рођ. Мерима Куртиш, Земун, 9. новембар 1953 — Београд, 20. новембар 2021) била је српска певачица народне музике, са статусом истакнутог естрадног уметника. Добитница је великог броја признања, међу којима су: Вукова награда за допринос српској култури (једина од певача народне музике), Златна значка Културно-просветне заједнице, Национални естрадно-музички уметник Србије и Златни микрофон Радио Београда, као и преко двадесет награда на бројним музичким фестивалима. Прва је од певача народне музике одржала концерт на Коларцу. У току каријере снимила је више од тридесет носача звука (студијских албума и сингл-плоча) и отпевала чувене хитове: Иванова корита, Рузмарин, Због тебе, Што је лепо кад се неко воли, Опило нас вино, Да није љубави твоје, Памтим још, Кад зашкрипи капија, Зелене су очи твоје, Мезимица… Осим компонованих, њен репертоар чине и изворне песме шумадијског, врањанског, црногорског и косовског мелоса, севдалинке, староградске песме, руске песме и романсе, као и песме на двадесет страних језика, међу којима и на кинеском, хебрејском, грчком, италијанском, мађарском, француском…

Мерима Његомир је рођена као Мерима Куртиш у насељу Калварији у Земуну. Њен отац Адем, турског порекла из Охрида, био је усвојен као дете. Мајка Фатима родом је из Бијељине. Родитељи су јој се развели кад је завршила основну школу. Због развода родитеља пропушта уписни рок у Земунску гимназију, те уписује Туристичку школу на Новом Београду. Након средње школе, завшрила је Вишу туристичку школу у Београду. Пред микрофон је први пут стала случајно, певајући неколико песама за своје друштво у пратњи оркестра Јасима Алагића у ресторану „Цитадела”, а од 01. маја 1972. године почиње да наступа са овим оркестром. Септембра 1972. године уписује средњу музичку школу „Коста Манојловић” у Земуну, одсек соло певање у класи професорке Милице Поповић. У Београду пева најпре у мотелу “Ромео и Јулија”, потом у ресторанима у Дому армије и палати Београђанка. Док је певала у ресторану „Романитар” приметио ју је Светомир Шешић — Шеле и позвао да сними пробне снимке за Радио Београд, од којих песме „Идем путем, песма се ори” и „Бисенија” остају као трајни снимци Радио Београда. У комисији која ју је примила у Радио Београд, био је Цуне Гојковић.

1977. упознаје Драгана Живковића Тозовца, који јој је компоновао прве две песме за албум који је објавио Југотон. Од првог албума 1977. године, снимила их је преко двадесет и пет, као и неколико сингл-плоча. Такође, снимила је преко 100 трајних снимака изворних песама за Радио Београд.

Године 1979. Мерима се удала за Милана Његомира. Исте године добила је статус слободног уметника и постала мајка — родила је кћерку Љубицу, а затим још и Милицу и Јелену, и сина Марка.

Добитница је низа признања, међу којима је најзначајнија Вукова награда за допринос српској култури, као и Златни микрофон ПГП РТС-а, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Национални естрадно-музички уметник Србије (највише признање које додељује Савез естрадно-музичких уметника Србије), Повеља удружења музичара џеза, забавне и рок музике, Специјална награда Радио Београда за допринос очувању традиционалне народне музике, награда „Царица Теодора” 2002. године, Естрадна награда Србије. 2019. године Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио јој је Естрадно-музичку награду Србије за животно дело. Од 1979. године до данас учествовала је на преко четрдесет пет музичких фестивала и освојила више од двадесет првих награда.

Највећи хитови Мериме Његомир су: Иванова корита, Рузмарин, Због тебе, Што је лепо кад се неко воли, Опило нас вино, Да није љубави твоје, Памтим још, Кад зашкрипи капија, Зелене су очи твоје, Бол болујем, Мезимица, Само једна реч, Љубе ми се црне очи, Усамљена, А где си ти.

Познате су њене интерпретације традиционалних песама: Зајди, зајди, Маријо, бела кумријо, Сејдефу мајка буђаше, Што си Лено на големо, Сву ноћ ми билбил препева, Јутрос ми је ружа процветала. Такође, у свом репертоару пева на двадесет страних језика — хебрејском, кинеском, турском, грчком, италијанском, мађарском, француском, енглеском, а нарочито је позната као интерпретаторка руских народних песама и романси.

Прва је од извођача народне музике одржала концерт на Коларцу (1995) и једна од ретких која је у овој дворани касније више пута приређивала концерте. Концертом на Коларцу 2002. године обележила је тридесет, а концертима у Сава центру 2007. и 2012. године тридесет пет, односно четрдесет година уметничког рада.

Као уредница народне редакције РТС-а, била је посвећена пројектима везаним за снимање, чување и промоцију традиционалне музике Србије. Добитница је националне пензије Републике Србије. Имала је статус истакнутог уметника.

Преминула је од рака панкреаса 20. новембра 2021. године. Сахрањена је 23. новембра 2021. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Њена последња песма „Љубав траје” објављена је на дан њене смрти.

Извор

Сви музичари…

Певачи