Раде Јоровић

Раде Јоровић (Горачићи код Гуче, 25. новембра 1953) српски певач традиционалне шумадијске народне музике. Познат је по хитовима Село моје лепше од Париза, Жене воле официре, Погледом те тражим, Ти си жена мог живота, Путују кочије беле, Не шаљи мајко сина у туђину, Тиха вода руши стене, Лепотица и сиротан, Дођи душо да штедимо струју, Ал’ је лепо бити сељак, Не дели нас Дрино итд.

Као мали слушао је изворну музику коју су певали његов отац Љубомир и мајка Љубинка на прелима и поселима са комшијама и рођацима. У то време био је опседнут музиком; правио је себи хармонике од хартије, цртао микрофоне, преписивао текстове народних песама, вежбао на усној хармоници и правио фруле од зове. Највише је волио да пева, нарочито на једном пропланку чувајући овце поред реке Мораве. I данас воли да оде тамо и да се натпевава са природом. Као средњошколац од ђачке плате купио је од једне старе баке око 40 година стару хармонику коју му је отац касније у љутини разбио, не желећи да му син буде певач и пробисвет. На одслужењу војног рока у Сарајеву био је награђивани војник и најбољи водећи глас у лаганим стројевим корацима. По повратку из армије Раде се потпуно посветио музици. У бањи Горња Трепча почео је да наступа као солиста у бенду “Плави анђели”. Купио је бас гитару и појачало и дошао у Београд где је узимао часове свирања. После тога се једно време сељакао по Србији и Војводини. Средином 1976. као солиста Раде одлази у Немачку. Као први успех у иностранству десила се љубав између њега и његовог фана Иванке Кривокуће, тадашњег студента технологије, која је крунисана браком и рођењем њихова првенца Душка. У исто време композитор Предраг Вуковић Вукас компонује за њега песму Лепотица и сиротан, а онда 1982. и песму Село моје лепше од Париза са којом је ушао на велика врата српског естрадног неба. Следеће године доживљава велики успех на Хит паради, а рађа му се и чудо од детета, натпросечно интелигентни (коефицијент интелигенције 182) син Ђорђе. Песму Село моје лепше од Париза САНУ је уврстила међу десет најлепших песама у историји српске музике. Фанатични је православни верник и најдража му је личност патријарх Павле. Необичан је и у детињству му је дијагностификован Аспергеров синдром. Коефицијент интелигенције измерен у војсци му је 167. Међу првима је популаризовао српску народну ношњу и шајкачу, још пре распада Југославије. Због тога су му лепили етикету националисте, али како сам каже у својим песмама никада никога није увредио. Одувек прича да у Београду и целој Србији недостају ресторани са чистом традиционалном српском кухињом и музиком. Увек је волео да уз малу дозу хумора, као прави шерет, прилагоди хумор свом естрадном имиџу: од првог албума и хита “Село моје лепше од Париза”, када се сликао крај пласта сена, са шајкачом у сеоском амбијенту, до врло популарне песме “Жене воле официре”, где се сликао у униформи официра српске војске из Првог светског рата, са две лепе даме са гардеробом која је била модерна с почетка двадесетог века.

Како сам каже, највећа му је мана што лако плане и много пута испадне будала, а највише га нервира кад га упитају колико новца добија од певања. Одустао је од снимања спотова јер није хтео да да новце редитељу, него је хтео да части екипу на терену приликом снимања. Често гостује у комшилуку, најчешће у БиХ, Хрватској и у Румунији. За своју душу највише воли да оде у Херцеговину, у Љубиње, Требиње, Попово поље итд. Импресионира га што тамо људи финансијски лоше стоје и лоше живе, али су богати духом. Воли да наступа између Бјеловара и Загреба, пошто га импресионира лепота и развијеност тих крајева. Како каже, никада тамо није имао никаквих проблема.

Извор : https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Rade_Jorovi%C4%87

Сви музичари…

https://www.youtube.com/watch?v=1GUHKQtVQuU

Певачи