Listeners:

Top listeners:

00:00 00:00

Само Коло Само Коло
Само Труба Само Труба
Само Песма Само Песма
Само Цуне Само Цуне
Само Лепа Само Лепа
Само Мирослав Само Илић
Само Силвана Само Силвана
Само Toma Само Здравковић
Само Рокери с Мораву Само с Мораву
Само Гусле Само Гусле
Само Севдалинке Само Севдалинке
Само Македонска Само Македонска
Само Тозовац Само Тозовац
Само Жеље Само Жеље

Силвана Арменулић

Силвана Арменулић (рођена као Зилха Барјактаревић; Добој, 18. мај 1939 — Колари, код Смедерева, 10. октобар 1976) била је југословенска кантауторка и глумица. Силвана Арменулић је једна од најистакнутијих певачица народне музике у Југославији.

Била је интерпретаторка новокомпонованих народних песама и севдалинки и постала је позната као “краљица севдалинке”. Своје архивске снимке севдалинки снимила је за архив Радио Београда шездесетих година 20. века. Својом појавом, начином одевања и песмама направила је велику промену у народној музици. Песма „Шта ће ми живот“ Томе Здравковића, коју је отпевала у ТВ серији „Љубав на сеоски начин“, постала је врло популарна, а истоимена плоча, коју је издао загребачки „Југотон“, продата је у то време у невероватних 300.000 примерака.

Погинула је у саобраћајној несрећи у својој 37. години, али је и даље врло позната на просторима некадашње Југославије по свом јединственом стилу певања и гласу.

Две њене сестре су такође била професионалне певачице, Мирсада “Мирјана” Бајрактаревић и Хајрудина „Дина“ Бајрактаревић.

Рођена као Зилха Бајрактаревић у Добоју, Краљевина Југославија, била је треће од тринаесторо деце у породици босанских Муслимана. Њен отац је био Мехмед Бајрактаревић (1909–1966), локални посластичар, а мајка Хајрија (1916–2008). Kао дете преживела је напад дифтерије убрзо после Другог светског рата.

Брат Хајрудин умро је око две недеље након што га је пас напао 1940-их. После братовљеве смрти, њен отац је пронашао утеху у алкохолу и самоћи, занемарујући породицу и посао. Након затварања посластичарнице, породица је много патила. Нека од њених најранијих сећања била су на одсуство оца и Други светски рат, када су се мајка и деца крили у подруму од усташа. У породици од тринаесторо деце Зилхине сестре биле су Мирсада (Мирјана), Хајрудина (Дина), Абида и Шевка, те браћа Хајрудин, Мухамед, Изудин, Абудин и Исмет. Син њене сестре Шевке, Сабахудин Билаловић, постао је професионални кошаркаш, који је преминуо у 43. години од срчаног удара на плажи док се купао са сином. Десет година касније, Шевка и њен супруг Лутво умрли су природном смрћу у септембру 2013. године, у размаку од само неколико дана.

Зилха Бајрактаревић је рано почела да пева, а касније је причала да је глас добила од оца. Али када је размишљала о професионалној певачкој каријери, њен отац је није подржавао. Године 1947. уписана је у основну школу где се није показала академски надареном али где је научила да свира мандолину, коју су јој родитељи поклонили.

Негде 1953. године, младу Зилху у једној добојској кафани чуо је Аца Степић како пева, а то је глас који није заборавио. Поново су се срели шест година касније, 1959. године, у хотелу Бристол у Београду, након што је почела да се професионално бави певањем. Наступала је са оркестром Јовице Мариновића, а певач/бубњар је био Цуне Гојковић. Након тога је почела да пева са Ацом у Гранд казину у Београду, где је упознала свог будућег мужа Радмила.

Арменулић се 1954. године са шеснаест година преселила у Сарајево, где је живела код тетке и за новац певала по локалним кафанама. Једне ноћи Арменулић, тада још звана Зилха, срела хармоникаша Исмета Алајбеговића Шерба у сарајевском предграђу Илиџа. Одушевљен њеним гласом, желео је да буде део оркестра, али девојчица је била малолетна и требало јој је одобрење родитеља. Наравно, они су дали сагласност и Шербо јој је обећао да ће имати храну, преноћиште и плату од 20.000 динара месечно. Тада је почела њена професионална каријера.

Једне хладне ноћи у Лесковцу у пролеће 1958. године, Арменулић је шетала парком пре наступа у башти ресторана Хисар у једном хотелу, када је видела младића како спава на клупи. Био је то Тома Здравковић. Пришла му је, пробудила га, села и започела разговор. Питала га је “Одакле си? Чиме се бавиш?”. Рекао јој је да је са села и да је дошао у град тражећи посао. Није могао да нађе посао и није имао новца, није могао да плати пут кући. Арменулић је желела да му помогне. Довела га је на свој наступ, чак му је у једном тренутку предала и микрофон.

Када је чула Тому како пева, била је зачуђена, према За друштво у ћошку, које је написао Александар Гајовић, новинар и културни радник. Молила је управника хотела да помогне Томи да нађе посао. Тома је почео да пева са њом, а касније му је склопила уговор са дискографском кућом и он је почео сам да снима и иде на турнеје. Њих двоје су постали легенде бивше Југославије.

Извор

Сви музичари…