Listeners:
Top listeners:
Само Коло Само Коло
Само Труба Само Труба
Само Песма Само Песма
Само Цуне Само Цуне
Само Лепа Само Лепа
Само Мирослав Само Илић
Само Силвана Само Силвана
Само Toma Само Здравковић
Само Рокери с Мораву Само с Мораву
Само Гусле Само Гусле
Само Севдалинке Само Севдалинке
Само Македонска Само Македонска
Само Тозовац Само Тозовац
Само Жеље Само Жеље
Прва културно-уметничка друштва у данашњој Србији стварала су се углавном у крилу радничког покрета. Развој културно-уметничких група уопште, па и лесковачког културног-уметничког покрета друштва „Абрашевић”, неодвојив је од развоја радничког покрета у Лесковцу и његовој околини. Активност „Абрашевића” не можемо посматрати одвојено од деловања радничког покрета у Лесковцу. Друштво је прошло кроз исте фазе кроз које је прошао и класни синдикални покрет.
Раднички покрет у Србији јавио се релативно касно, током XIX века. Социјалистичке идеје Светозара Марковића имале су утицаја и на лесковачки крај. Политичка активност његових следбеника утицала је на појаву првих лесковачких социјалиста. Ове идеје у Лесковцу јављају се, у прво време, у редовима занатлија који су чинили већину радничке класе крајем XIX века. 1895. године основано је Радничко занатско удружење. Међу социјалистима и активним радницима на ширењу социјалистичких идеја у Лесковцу најпознатији је био учитељ Петар-Тасић Мусић.
Прва класна радничка организација у Лесковцу било је Лесковачко радничко друштво. Број људи на првој конференцији овог друштва запрепастио је буржоазију. На конференцији је одлучено да се образује радничко друштво. У том периоду, класна савест лесковачког пролетаријата, нагло расте и радници са одушевљењем прилазе покрету а већ 1904. ствара се и месна партијска организација Социјалдемократске партије у Лесковцу. Први штрајк избио је исте године. Стварање радничког покрета пратило је много мука и разочарања. Велики број новооснованих синдикалних пододбора пропадао је после краћег времена.