Најстарији трагови људског постојања, на тлу данашње Републике Србије, датирају из времена последњег глацијала, око 40.000. године пре н. е. Најзначајнији локалитети из овог периода су пећине код села Градац, испод Јерининог брда недалеко од Крагујевца и Рисовача на Венчацу код Аранђеловца. Крајем леденог доба, током холоцена, велике промене климе, али и флоре и фауне, довеле су до стварања људских заједница које ће створити једну од најкомплекснијих праисторијских култура, културу Лепенског Вира.

Србија је земља богатог екосистема и разноврсности врста – покрива само 1,9% целокупне европске територије, Србија је дом за 39% европске васкуларне флоре, 51% европске рибље фауне, 40% европске фауне гмизаваца и водоземаца, 74% европске фауне птица, и 67% фауне европских сисара. Обиље планина и река чини Србију идеалним окружењем за разне животиње, од којих су многе заштићене, укључујући вукове, рисове, медведе, лисице и јелене. Широм земље живи 17 врста змија, од којих је 8 отровних.

Планина Тара у западној Србији је један од последњих региона у Европи где медведи још увек могу да живе у апсолутној слободи. Србија је дом за око 380 врста птица. У Царској Бари на само неколико квадратних километара има преко 300 врста птица. Увачка клисура се сматра једним од последњих станишта белоглавог супа у Европи. У околини града Кикинде, у најсевернијем делу земље, забележено је око 145 угрожених дугоухих сова, што га чини највећим светским насељем ових врста. Земља је знатно богата и угроженим врстама слепих мишева и лептира.

У Србији постоји 380 заштићених подручја која обухватају 4.947 квадратних километара или 6,4% земље. У „Просторном плану Републике Србије” наведено је да би укупно заштићено подручје до 2021. године требало да буде повећано на 12 одсто.

Читај даље…