Лепа Лукић

Лепава Мушовић (Милочај код Краљева, 13. јануар 1940), познатија као Лепа Лукић, српска је певачица, глумица и телевизијска личност.

Рођена је 13. јануара 1940. године у селу Милочају. Родитељи су јој били Радисав и Милосија. Родни лист је добила 16. јануара, што се често погрешно узима као њен датум рођења. Имала је једног брата, Радомира (рођен 1936).

Завршила је средњу пољопривредну школу. Први успех је доживела 1964. када је снимила песму Од извора два путића, коју је компоновао Петар Танасијевић. Њено певање карактерише лакоћа, непогрешива интонација и велики број музичких орнамената.

Снимила је много трајних снимака изворних песама: Босиоче мој зелени, Бере цура плав јоргован, Ој ливадо, росна траво, Хвалила се липа код багрема, Лојзе се реже, Текла река Лепеница, Булбул ми поје, Златиборе, мој зелени боре, На ливади чува Мара стотину оваца, Дјевојка соколу зулум учинила…

Такође, много њених песама су евергрин хитови: Од извора два путића, Ој, месече, звездо сјајна, Што капију ниси, драги, затворио, Чај за двоје, Срце је моје виолина, Зоране, Вараш ме, вараш ме, Певам и тугујем, Извини, али много ми је жао, Шаран ћилим вијугама, Опанчићи на кљунчиће, Лепотан, враголан, Не питај ме, Људи, ко зна лека срцу мом, Оплакана љубав, Не живи се хиљаду година…

Играла је у неколико филмова. По многим критичарима верно је одглумила у филму И Бог створи кафанску певачицу (1972), у режији Јована Живановића.

Клуб њених обожавалаца је основан августа 1970. године у Ечки. Песме које пева говоре о селу, старим српским обичајима, стадима оваца, чобани(ца)ма, духу прошлих времена…

Удала се 1977. за Владимира — Владу Перовића, естрадног менаџера, са којим је живела седам година. У браку са трећим мужем, Миланом Милановићем, била је од 2000. до његове смрти 2019. године.

Песму „Наследница” снимила је са Иваном Ђорђевић која касније није наставила да се бави музиком.

По неким подацима је наводно једном приликом играла покер са принцом Ђорђем Карађорђевићем.

Извор

Сви музичари…

Певачи