Бранимир Ђокић

Рођен је у Шапцу где је завршио основну и нижу музичку школу. Средње музичко образовање стекао је у музичкој школи „Станковић“ у Београду. Иако је познат као врсни инструменталиста на хармоници коју је учио од оца, у средњој музичкој школи у Шапцу, а затим и у Београду је учио клавир и кларинет. У то време се у музичкој школи није учило свирање на хармоници. Када је тај предмет уведен, свирало се на клавирној хармоници, а Бранимир је имао само „дугметару” коју му је поклонио отац. Он му је био и први учитељ свирања. После шест година рада са њим дао му је описну оцену: „Прилично добро свираш. Време је да то проверимо на такмичењу”. Године 1964. победио је на традиционалном такмичењу хармоникаша у Сокобањи, а већ следеће постао најбољи инструментални солиста на хармоници у Југославији.

Као најбољег хармоникаша Србије позвали су га у Радио Београд да сними сингл плочу са секстетом Душка Радетића, а после тога је упознао и Властимира Павловића Царевца, шефа Народног оркестра Радио Београда, с којим је снимио четири кола за фонотеку Радио Београда. Сусрет са највећим музичким ауторитетом тог времена Властимиром Павловићем Царевцем је на младог Ђокића извршио огроман утицај у наставку његове музичке каријере. Нажалост, од тада га више није видео, јер је Царевац умро у јануару 1965. године. Поред Царевца, велики утицај на виртуоза Ђокића имала су тројица музичара: Душко Радетић, Миодраг – Раде Јашаревић и Божидар – Боки Милошевић. Његови највећи музички узори били су Јовица Петковић, Милија Спасојевић и Миодраг Тодоровић Крњевац, велики хармоникаши тога времена.

Са 18 година, 1968. године постао је редовни члан Народног оркестра РТБ-а који је водио Миодраг – Раде Јашаревић, на позицији прве хармонике оркестра. Бранимир Ђокић временом постаје неистакнутији члан овог оркестра, заједно уз Миодрага–Радета Јашаревића, Александра-Ацу Шишића и Божидара–Бокија Милошевића. Његова кола постају веома слушана у целој Југославији, стилски различита од стандарда који су тада постављали Мија Крњевац и Јовица Петковић. Поред рада на солистичким, инструменталним нумерама, Бранимир Ђокић постаје и најпопуларнији аранжер, учествујући у стварању великог броја музичких нумера Недељка Билкића, Силване Арменулић, Василије Радојчић, Радета Вучковића, Шабана Шаулића, и многих других. Осим великог броја трајних снимака које је Бранимир Ђокић оставио са фонотеку Радио Београда, постаје и најприсутније име на албумима у издању ПГП РТБ-а и Дискоса.

Велики народни оркестар РТБ-а је подељен 1980. године и оснива се Народног ансамбла РТБ-а. На самом оснивању овај, иначе најмлађи ансамбл у Музичкој продукцији РТС, чинили су врсни, школовани музичари: мр Божидар Боки Милошевић -кларинет, Бранимир Ђокић – хармоника. Александар Шишић – виолина, Дане Поповски – бубњеви, Миодраг Ђино Маљоковић – бубњеви, Миша Блам – контрабас, Бора Вишњички – гитара, Живко Симеуновић – гитара, Бора Дугић – фрула и Благоје Петровић – кларинет, а први уметнички руководилац био је Боки Милошевић. Већ 1981. године на чело овог оркестра стаје Бранимир Ђокић и постаје најмлађи шеф оркестра у историји Радио Београда до данас. На том месту остаје све до пензионисања 2015. године, напунивши тако 50 година активног рада у систему Радио-телевизије Србије.

Од 1981. године је у браку са Далиборком Стојшић, бившом мис Југославије.

Извор

Сви музичари…

КолоХармоникаши