Будимир Буца Јовановић

Рођен је у насељу Гунцати, општина Барајево, Београд 1931. године, а умро у децембру 1987. године у Београду.

Музиком се бавио више од четрдесет година. Као дете од 6 година почео је да свира хармонику. Његов отац је још пре Другог светског рата свирао дијатонску хармонику са три реда, а негде пред почетак рата прешао је на граматичну хармонику са 5 редова. Буца је уочи рата неколико месеци свирао на дијатонској хармоници, а затим је 1938./39. прешао на дугметару, марке “Равнер”. Прво је учио од оца, а касније од Илије Спасојевића и Стевице Станковића.

Полу-професионално, музиком почиње да се бави већ са 13-14 година, свирајући вашаре, свадбе, игранке…

На Радио Београду почиње да ради већ 1951. године (Београд 2).

Свој ансамбл основао је 1963. године и готово до смрти професионално се бавио музиком у духу народног мелоса.

Створио је многе песме и игре, а на естрадни пут својим композицијама извео је многе певаче. Стекао је много пријатеља, а добио безброј писама од обожавалаца као признање за своје стваралаштво.

Буца Јовановић није градио солистичку каријеру хармоникаша, већ је претежно наступао са својим оркестром са којим је успео да створи својеврстан симфонијски начин музицирања. Његови аранжерски подухвати са необичним, али веома прикладним хармонијским решењима, учинили су га познатим у дискографском свету.

Пред крај живота био је у болници, али пар дана пре него што је преминуо, побегао је и вратио се кући. Последњих дана живота свирао је само једну песму “Пружи руку на растанку”, коју је написао З. Маринковић, а отпевао Цвеле Радовановић.

Године 2019, постхумно му је додељено признање “Национални естрадно-музички уметник Србије”.

Извор

Сви музичари…

КолоХармоникаши