Listeners:
Top listeners:
Само Коло Само Коло
Само Труба Само Труба
Само Песма Само Песма
Само Цуне Само Цуне
Само Лепа Само Лепа
Само Мирослав Само Илић
Само Силвана Само Силвана
Само Toma Само Здравковић
Само Рокери с Мораву Само с Мораву
Само Гусле Само Гусле
Само Севдалинке Само Севдалинке
Само Македонска Само Македонска
Само Тозовац Само Тозовац
Само Жеље Само Жеље
Драган Предраг Живковић — Тозовац (Краљево, 22. јануар 1936 — Београд, 6. април 2021) био је српски певач и композитор народне и фолк музике.
Рођен је у Краљеву (данас Србија, тада Југославија), од оца Светозара-Тозе Живковића по којем је и добио надимак и мајке Будимке. Право име му је Предраг Живковић. Отац Тоза је у то време био чувени хармоникаш и држао је кафану у Матарушкој Бањи, где је мали Предраг проводио често своје време слушајући старе народне песме. Оца Тозу су Немци стрељали 1941. године. На хармоници која му је остала од оца, почео је да свира и тако зарађује за хлеб, свирајући на свадбама са само 10 година.
Поред хармонике, научио је да свира бубњеве и трубу. Завршио је гимназију и студије економије. Прве синглове је снимио 11. јуна 1965. године (Олистала шума, Очи су ти тугом преливене, Кад поведем коло моје, Јесен стигла и у наша села).
Постао је познат 1967. године песмом за сингл плочу (песма Миће Милутиновића) Испод липе, крај потока. Исте године снимио је четири сингла у дуету са Силваном Арменулић (Девојчице гарава).
Његова велика популарност почела је од 1971. године, када је победио на Песми лета композицијом Мирјана. Следеће године опет је победио песмом Очи једне жене и потврдио је статус најпопуларнијег певача. Године 1972. отпевао је песму Јеремија, коју су тадашње комунистичке власти сврстале у четничке песме, због чега је био принуђен да се склони код пријатеља у Немачку. Након две године вратио се у Србију, власти су му одузеле пасош, али је Тозовац остао миљеник публике и наставио је да пева.
Поред много одржаних концерата и ТВ емисија певао је и у дуету са: Предрагом Гојковићем Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић итд. Осамдесетих година, заједно са Предрагом Гојковићем Цунетом и глумицом Златом Петковић био је водитељ чувене Фолк параде.
Октобра 2012. добио је диплому заслужног грађанина града Краљева. 24. августа 2018. године, на концерту одржаном поводом шездесет година Радио-телевизија Србије, уручен му је Златни микрофон Радио Београда.
Одржао је 28. октобра 2012. солистички концерт у Сава центру. Био је велики навијач Црвене звезде.
Преминуо је 6. априла 2021. године од последица ковида 19 и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.