Миодраг Поповић

Миодраг Поповић (Обрадовце, Црна Трава, 16. октобар 1920 — Београд, 2005) је српски био историчар књижевности, есејист, песник, приповедач, романописац и професор Универзитета у Београду.

Пре рата припадао комунистичком покрету, као и његов брат Милентије Поповић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, 1939. године. Студирао је на Медицинском факултету у Београду и дипломирао на Филозофском факултету 1951. године. Био је службеник Просветног одељења ИНО Београда, секретар и члан редакције часописа „Младост“ и новинар у Радио Београду. Ухапшен по ИБ-у 16. октобра 1949. и спроведен на Голи оток, потом у Рудник „Крека“, да би 1. марта 1950. био пуштен на слободу. Од октобра 1950. ради као библиотекар у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Потом је (од 1955) асистент на Филозофском факултету. Докторира 1957. с тезом „Ђура Јакшић до 1868. године“. Од 1958. је научни сарадник на Катедри за југословенску књижевност Филолошког факултета, па ванредни професор за предмет Југословенска књижевност (1964) и редовни професор Нове југословенске књижевности (1971). Пензионисан је 1. новембра 1980. године.

Његово капитално дело је Историја српске књижевности – романтизам I – III (1968—1972), у коме темељно анализира време и околности настанка значајних дела српске књижевности 19. века и истиче њихове вредности са данашњег становишта. На нов начин је протумачио и превредновао дело већине српских романтичара (Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија, Његош, Змај, Јакшић), док је неким писцима дао значајније место него што су га до тада у књижевности имали (Ђорђе Марковић Кодер, Прота Матеја Ненадовић, Стојан Новаковић). Са великим уважавањем написао је обимну монографију о Вуку Караџићу (1964) и критички писао о косовском миту, сматрајући да своје корене вуче из паганских обреда и да је свој завршни облик добио у време Првог српског устанка (Видовдан и часни крст, 1976). Ове књиге су за његова живота доживеле по три издања у великим тиражима.

Поред студија и есеја, у часописима је објављивао песме, приповетке, путописе и сатиричну прозу.

Извор

Сви музичари…

Певачи