Listeners:
Top listeners:
Само Коло Само Коло
Само Труба Само Труба
Само Песма Само Песма
Само Цуне Само Цуне
Само Лепа Само Лепа
Само Мирослав Само Илић
Само Силвана Само Силвана
Само Toma Само Здравковић
Само Рокери с Мораву Само с Мораву
Само Гусле Само Гусле
Само Севдалинке Само Севдалинке
Само Македонска Само Македонска
Само Тозовац Само Тозовац
Само Жеље Само Жеље
Радмила Димић била је интерпретатор српске народне музике. Она је рођена 13. јуна 1922. године у Сараорцима, Смедерево. Потиче из патријархалне и вером надахнуте српске породице. Основно и гимназијско образивање стекла је у престоници, Београду. Похађала је музичку школу на одсеку за соло певање а импостацију гласа и респираторску технику учила је код професорке Љерке Пејчић, са Академије за позориште, филм, радио и телевизију.
Радмила Димић је своју изразито плодну певачку каријеру започела непосредно након Другог светског рата. Први јавни наступ имала је већ 6. октобра 1945. године на Радио Београду. Од 1949. године постала је солиста радио Београда, где је у живом програму певала све до 1956. године.
Са препознативом умешношћу и надахнућем врхунског уметника наступала је са Великим народним оркестром Радио Београда, под руководством Властимира Павловића Царевца (виолина), као и са другим познатим извођачима-инструменталистима изворне народне музике тих времена: Секстетом Душка Радетића, Мијом Крњевцем (хармоника), Јованом Јовичићем (гитара), Савом Јеремићем (фрула), Радојком и Тинетом Живковићем (хармоника), Јаником Балажем (тамбурица) и другима.
На Радио телевизији Србије је наступала од њеног оснивања, 1958. године. Била је члан Удружења естрадних уметника Србије од његовог оснивања. Певала је и као солиста са српским ансамблима и културно-уметничким друштвима: КУД Коло, КУД Иво Лола Рибар, КУД Бранко Крсмановић, Куд Абрашевић, Ансамбл Фрула, КУД Орце Николов, КУД Никола Тесла, КУД Ђока Павловић, КУД Полет, КУД Светозар Марковић, хор ЈНА.
Поред готово свакодневних професионалних, истицала се и по небројеним добротворним наступима, несебично се одазивајући позивима: радне акције (Пруга Шамац-Сарајево, ауто-путеви, и др.), фабрике, војска (припадници ЈНА на мировној мисији УН на Синају 1959. године), школе, болнице, даваоци крви, далека села и гдегод би се указала потреба.
Била је међу првим српским певачицама које су пропутовале свет. Кроз читаву Европу, Северну и Јужну Америку, Азију, Африку, Аустралију и Океанију – репрезентовала и прослављала је јединствено културно наслеђе своје земље. Учествовала је на многобројним фестивалима у домовини и у иностранству.
1951. године снимила је плочу под називом „Што град Смедерево“, која је доживела велики успех. У њеној интерпретацији, прослављене су песме „Ко т` покида са грла ђердане“, „Болна лежи Анђелија млада“, као и сплетови песама Србије, Војводине и Груже. Њен сплет из Груже је прославио изворну српску песму широм света.
Многе њене песме забележене су на снимцима РТБ-а, РТВ-е, ПГП-а, Југотона, Југодиска.
Певала је „Где си душо, где си рано“ у филму Славка Воркапића „Ханка“ 1955.
За песму „Кишо тихо падај“ добила је сребрну и златну плочу “Југотона“.